Vežbe za korekciju ravnih stopala
Ravna stopala kod dece rezultat su slabosti mišića i ligamenata stopala. Stoga je jačanje mišića stopala jednostavnim vežbama sigurno rešenje. A ume biti i zabavno! U zavisnosti od stepena deformiteta – slike odstupanja od pravino formiranog stopala, zavisi i da li je neophodno uvođenje i pasivne korekcije odnosno, ortopedskih uložaka ili cipela za decu.
Vežbe za ravna stopala kod dece su osmišljene tako da imaju efekat jačanja oslabljenih mišića a istežu one koji su skraćeni. Sami mišići stopala su mali i kratki, a isto tako vrlo su gipki. Pored mišića stopala aktiviraju se ligamenti oko skočnog zgloba i mišići potkolenice koji pomažu stopalu da izvrši dodatnu nivelaciju. Vežbe koje su navedene su jednostavne za izvođenje i mogu se izvoditi u kućnim uslovima. Poželjno je zbog boljeg delovanja i vidljivih rezultata, da se vežbe rade svakog dana.
Ono što je neophodno pre samih vežbi je razgibavanje prstiju i skočnog zgloba. Zagrevanje je važno jer se time se obezbedjuje segment, da ne dođe do eventualnih povrede stopala.
Spisak vežbi :
- Hodanje na prstima – hod na prstima je vrlo važna korektivna vežba jer pored same aktivacije celog tabana na stopalu veliku ulogu igra mišić sa zadnje strane potkolenice tzv. triceps surae. Hod na prstima treba biti pravolinijski ili da napravite recimo putanju oblika kvadrata ili pravugaonika (vodite se oblikom Vašeg tepiha). Od deteta tražite da hoda u jednu stranu a zatim u drugu, tako da zadržava maksimalno podignutu petu na gore.
- Hodanje na petama – hod na petama je zahtevan. Nekoj deci treba pomoći samo sa jednom rukom dok drugoj deci je neophodna obostrana podrška. Tu možete uvideti i koliko je dete u ravnoteži. Stojite sa strane deteta ukoliko je dete nesigurno i treba mu jedna ruka a ispred deteta sa obe ruke ga držite i dajete podršku obema rukama. Hod na petama isteže zadnji mišić potkolenice koji se u prethodnoj vežbi opteretio i time vršite mikromasažu i štitite segment od od upalnih procesa, a ujedno ga rasterećujete.
- Hod na spoljnoj ivici stopala – hod na spoljnoj ivici stopala izvodi se pravolinijski po zamišljenoj pravoj liniji ispred deteta. Naravno radi bolje orjentacije možete postaviti neku traku od pamuka, da bi dete imalo orijentir kuda da ide.
- Hod na spoljnoj ivici stopala sa zgčenim prstima – izvodi se na isti način kao prethodna vežba ali ovog puta su i prsti dodatno zgrčeni ka unutra. Ove vežbe imaju ulogu da aktiviraju i prste i stopalo u celini a ujedno utiču na elastičnost spoljnjeg dela skočnog zgloba. Jačaju se tako i tetive sa bočne strane stopala.
- Hod po bodljikavom steperu celom površinom stopala – postavite poluloptaste stepere tako da ravna površina bude okrenuta ka podu. Zatražite od deteta da praveći korake gazi po njima. Ukoliko je dete početnik, dodatno mu pružite pomoć tako što ćete mu dati ruku. Pomoć je neophodna na početku jer dete najčešće nema dobar balans. Menjanjem smera kretanja, mogu ponoviti ovu vežbu 10 do 15 puta. Ovu vežbu možete ukombinovati sa nekom od prethodnih, kretanjem u krug.
Sama polulopta je ispunjena vazduhom iznutra, i time pri nagažaju na nju, pruža otpor i tako aktivira mišiće stopala. Dodatnu stimulaciju mišića daje i boljikava površina stepera. Površina tabana je jako senzitivna, stoga ovakvi nadražaji decu i zabavljaju, te ove vežbe smatraju igrom i često ih i sami traže. Postoji više varijanti vežbi za jačanje mišića stopala, a isti rekviziti iz seta za ravna stopala, mogu se koristiti i za vežbe balansa.
Kotrljanje bodljikavog valjka celom površinom stopala – ova vežba se čini najjednostavnijom. Može se raditi u sedećem ili stojećem položaju. Potrebno je bodljikavi valjak iz seta, kotrljati stopalom. Vrlo je bitno da dete to radi celom dužinom stopala (tabana), iz skočnog zgloba, a ne iz kolena ili kuka. Skrenuti pažnju da se drži pravac. Ne bi trebalo da se stopalo sa valjkom odvodi u stranu jer time se narušava pravilna aktivacija komponenti stopala. Početi sa 15 ponavljanja a zatim vremenom povećavati do 30 puta.
- Prebacivanje klikera – za ovu vežbu je neohodno da kupite vreću sa klikerima. U slučaju da nemate mogu se skupiti kamenčići različite veličine. Klikeri ili kamenčići se stave na suprotnu stranu od sa kojom dete želi da ih dohvati. Hvat se vrši prstićima i hvata se pojedinačno jedan po jedan kliker i prebacuje se na stranu noge koja hvata kamenje.
Set od ovih sedam vežbi je savim dovoljan za početak, kasnije se mogu proširiti na vežbe u različitim početnim položajima.
Vežbe se rade u serijama, koliko je moguće više i ne manje od 20 ponavljanja. U početku se radi manji broj serija,a vremenom se povećava i broj serija i broj ponavljanja.
Autor:
Jovana Marković,
sportski fizioterapeut