Igrom do zdravlja
Podeli:
deca, jedan iza drugog zajeno vuku konopac


Da li se fizička aktivnost dece smatra igrom?
Po definiciji Svetske zdravstvene organizacije, telesna aktivnost je bilo koji telesni pokret koji je nastao kontrakcijom skeletnih mišića i rezultira povećanom potrošnjom energije. To znači da u telesnu aktivnost ubrajamo svakodnevne životne aktivnosti ( hodanje, kućni poslovi, baštovanstvo, penjanje uz stepenice, plesanje, vožnja bicikla, igranje…)


Kolika je fizička aktivnost dece potrebna za očuvanje zdravlja?


Ukoliko pretpostavimo da smo u toku dana budni oko 15 sati, za očuvanje zdravlja je potrebno da smo aktivni oko 30 min dnevno. Ovo podrazumeva umerenu fizičku aktivnost i lako se može podeliti na tri desetominutna intervala. Nije nemoguće, zar ne?
Po Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, za ojačanje i očuvanje zdravlja potrebno je 150 min umerene fizičke aktivnosti nedeljno, ili se to može zameniti sa 75 min intezivne fizičke aktivnosti nedeljno.
Pri umerenoj fizičkoj aktivnosti se može ubrzati metabolizam 3 -5 puta u odnosu na stanje mirovanja, ubrzava se rad srca, telo se zagreva i javlja se zadihanost.
Intezivna aktivnost dovodi do ubrzanja matabolizma minimum 6 puta, znojenje i disanje (dahtanje) je intezivno.

Fizička aktivnost je posebno značajna u periodu rasta i razvoja dece zbog samog integriteta razvoja –  fizički, intelektualni, emocionalni i društveni razvoj. Delovanje na jedan aspekt razvoja odražava se na druge. Pokret je način da dete upozna i sebe i svet oko sebe, predstavlja senzomotornu stimulaciju i utiče na razvoj kognitivnih funkcija deteta.
Pokret se razvija kroz nekoliko faza, počevši od osnovnih obrazaca kretanja ( puzanje, hodanje, trčanje..), do usvajanja najsloženijih motoričkih sposobnosti:

-refleksno kretanje ( prva godina starosti)

-inicijalni voljni pokret ( 1-2. godine starosti)

-osnovni nivo pokreta (2 -7 godine starosti)

-stepen specijalizacije/ diferencijacije pokreta ( od 7. godine nadalje)

U početku, najvažnije je da fizička aktivnost dece bude zabavna, a istovremeno i izazov da postignu odredjene ciljeve. Aktivnosti su usmerene na razvoj pokreta.  Rastom i sazrevanjem, uključuju se sve složeniji pokreti, pa aktivnost uključuje i funkcionalne sposobnosti: snagu, koordinaciju, brzinu, elastičnost, ravntežu i izdržljivost.

Dete skače po bari

Koliko bi dete trebalo da bude fizički aktivno?


Minimum 1 sat dnevno, bolje je i duže. Većina aktivnosti bi trebala biti aerobna (trčanje, vožnja bicikle, plivanje, skijanje, košarka…)
Bar 3 puta nedeljno bi aktivnost trebala biti visoko intezivna, i bar 3 puta nedeljno su potrebne aktivnosti za jačanje mišića i zdrave kosti (igre s loptom, ples, skakanje, gimnastika, fudbal…)

Fizička aktivnost dece danas-devojčica i dečak leže i igradju playstation

Statistike pokazuju da su deca danas manje aktivna nego ranije. Zaslužno za to je vreme provedeno ispred računara i TV ekrana, video igre, ali i to što ih roditelji dovoze i odvoze iz vrtića ili škole.
Navike koje budu usvojili u detinjstvu, pratiće ih i tokom života. Zato ohrabrujmo dete da se kreće, da to postane deo njegove svakidašnjice. Počnimo postepeno, povećavajući vreme provedeno u umerenim i intezivnim aktivnostima, a u isto vreme smanjujući vreme koje dete provodi neaktivno koristeći telefon, računar ili gleda televiziju.


Kako to sprovesti u praksi?


Pokušajte zajedno sa detetom napraviti plan aktivnosti za sledeću nedelju.
U rasporedu se mogu naći više kraćih aktivnosti tokom dana. Na primer:  15-o minutna šetnja nakon doručka, poslepodnevna 20-o minutna vožnja bicikle i 15 minuta plesa uveče.


Kako još možemo skupa sa decom biti aktivni? Kojom još igrom možemo do zdravlja?
Možete trčati zajedno, šetati psa, igrati se loptom, pospremiti stan zajedno, raditi čučnjeve i bacati frizbi…

Brzinu razijamo kroz igre štafetne trke, ritmični skokovi

Elastičnost povećavamo vežbama istezanja i vežbama ljuljanja (sa zamahom – sving)

Koordinacijske vežbe izvodimo na poligonima, savladavanje prepreka, različite ritmične aktivnosti

Ravnoteža: hod po crti, stajanje na jednoj nozi, stajanje zatvorenih očiju. Izdržljivost jačamo trčanjem, brzim hodom, takmičarskim igrama

Preciznost uvežbavamo sa zadacima koji su primereni starosti i sposobnosti deteta i vremenom ih otežavamo (gadjanje loptice u cilj..)

Snagu jačamo prirodnim oblicima kretanja i igre gde uključujemo što više mišićnih grupa

Brinuti moramo i o faktorima koji utiču na pravilni razvoj kičme deteta, a to su pravilno sedenje, pravilna visina stola, umereno tvrda postelja, školska torba, sport i jačanje mišića. Dok je za pravilan razvoj stopala bitno obezbediti pravilnu obuću i omogućiti da dete što više hoda boso.


Moramo težiti poboljšanju društvenih stavova prema fizičkoj aktivnosti, jer će to samo poboljšati zdravstvene i radne sposobnosti odrasle populacije


Izvor:
Slovenske smernice za telesno dejavnost otrok in mladostnikov – stručni članak Battelino2, B. Pistotnik3, M. Pori3, D. Šajber4, M. Žvan5, B. Škof 6, G. Jurak7, M. Kovač7, E. Dervišević1, N. Bratina
Pomen telesne dejavnosti otroka in vloga staršev pri tem, Predavanje za starše predšolskih otrok     B.Heindler, T. Jerman, B. Zupančič Tisovec
Fizička aktivnost predškolske dece – Višnja Djordjić

Autor:
Vladanka Arsić
strukovni fizioterapeut

Odricanje od odgovornosti:Ovaj sadržaj je opšteg informativnog i edukativnog karaktera i nije prilagođen Vašim ličnim potrebama. Sadržaj nije zamena za stručni medicinski savet i nadzor

Leave a Comment

Vaš email neće da bude objavljen.

X